Arhive autora: admin

„БАЊАЛУЧКИ ПЈЕСМОБОЈ 2023“ – ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ

ФИНАЛИСТИ И РЕЗЕРВЕ „БАЊАЛУЧКОГ ПЈЕСМОБОЈА“

ФИНАЛИСТИ

1. Ања Маширевић, II Гимназија Вуковар
2.. Бојан Шарчевић, I Гимназија „Светозар Марковић“ Суботица
3. Doroteja Drevenšek II. gimnazija Maribor
4. Ива Марија Шљивић, II Фармацеутско-физиотерапеутска школа Београд
5. Јана Васиљева Карловачка гимназија Сремски Карловци
6. Јован Ласица, IV Гимназија „Стојан Церовић“ Никшић
7. Јована Анђелић, III Карловачка гимназија Сивац
8. Лазар Лопушина, I Гимназија „Милоје Добрашиновић“ Бијело Поље
9. Милица Боровчанин, IV СШЦ „Василије Острошки“ Соколац
10. Милица Јарић, III Гимназија „Светозар Марковић“ Нови Сад
11. Милица Пухало, II4 Бањалучка гимназија Бања Лука
12. Милица Вељковић III Друга крагујевачка гимназија Крагујевац
13. Теодора Стојановић, IV Филолошка гимназија Београд
14. Наталија Јоковић, lV IX гимназијa „Михаило Петровић Алас“ Београд
15. Павле Јовановић, IV Филолошкa гимназијa Београд
16. Петра Павловић I Филолошкa гимназијa Београд
17. Растко Познановић, III VII београдска гимназија Београд
18. Растко Шкавић, IV Музичка школа „Корнелије Станковић“ Београд
19. Росана Гочева, II Гимназија „Орце Николов“ Скопје
20. Селма Хазнедаревић, IV Гимназија Бугојно
21. Сташа Обрадовић I Гимназија „Милоје Добрашиновић“ Бијело Поље
22. Тамара Рехнер Карловачка гимназија Сремски Карловци
23. Уна Грабо IV Бањалучка гимназија Бања Лука
24. Урош Микулић. III Гимназија „Лаза Костић“, Нови Сад

РЕЗЕРВЕ

25. Јована Бјелић, III Бањалучка гимназија Бања Лука
26. Лана Вељковић, II Средња балетска школа „Лујо Давичо“ Београд
27. Лука Ћирић, III Филолошкa гимназијa Београд
28. Маја Марић, IV ЈУ ЦСШ „Иво Андрић“ Прњавор
29. Мина Маричић, III6 Филолошка гимназија Београд
30. Радмила Божиновић, II Гимназија „Борислав Петров Браца“ Вршац
31. Сара Савић, IV Прехрамбено – хемијска школа Ниш
32. Тијана Хил, II XIV београдска гимназија Београд
33. Викторија Младеновић, III Радионица креативног писања „Алхемија речи“ Алексинац
34. Владо Јовановић, IV Гимназија „Стојан Церовић“ Никшић

Првих 24 пјесника са списка су се пласирали директно у финале 3. Међународног фестивала поезије за средњошколце „Бањалучки пјесмобој“.
Они добијају званични позив за долазак у Бањалуку гдЈе ће се у бањалучком Дому омладине, 17.11.2023. године одржати финале „Бањалучког пјесмобоја“.
Финале је такмичарског карактера, сви они који су се пласирали у финале морају да буду присутни да би добили прилику да се боре за побједу на фестивалу.
Одмах приликом регистрације учесник финала извлачи свој број те се формира 12 парова.
На сцени, која је подјељена на црвену и плаву, излазе парови и говоре своју пјесму. Након што их саслуша жири доноси одлуку ко пролази даље. Онај који испада добија своје поклоне а побједник извлачи балон са бројем за сљедећи круг.
У другом кругу је 6 парова. Процедура се понавља с тим што се пјесма која је рецитована у првом кругу не смије поновити.
Након овог круга долази се до 3 пара.
Они рецитују своју трећу пјесму. На крају трећег круга остаје троје најбољих.
Они су добитници златног, сребрног и бронзаног дивита.
Ко ће добити коју награду одлучује жири након њиховог рецитовања једне од 3 пјесме коју су послали.
Апсолутни побједник фестивала, добитник ЗЛАТНОГ ДИВИТА, биће награђен ШТАМПАЊЕМ КЊИГЕ, која ће бити промовисана на сљедећем Бањалучком пјесмобоју.

Уколико неко од финалиста буде спречен да дође у Бањалуку, његово мјесто заузима неко са резервног списка.
Углавном, број такмичара у Бањалуци мора бити 24.

*Спискови и финалиста и резерви су поређани по азбучном реду а не по квалитету

НАГРАДЕ НА „ДЈЕЧИЈЕМ ЦАРСТВУ“

АПСОЛУТНИ ПОБЈЕДНИК – МАЛА ПРИНЦЕЗА „ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА“

Инга Лаћарац, VI  ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Каменица

На кога личим

Ја сам дете од снова и жеља,

у генетски код ми је уписан стих,

на срцу ми жиг љубави родитеља,

али ја не личим на њих.

 

Када се смејем, личим на сунце,

које осмехом зрачи доброту,

кикотом обасјава све врхунце

и целом свету пружа топлоту.

 

Када плачем, личим на кишу,

што тихо ромиња у сенци града,

њене капи на тугу замиришу,

док суморно по крововима пада.

 

Када плешем, личим на ветар,

што се саплиће о ствари на поду,

па их лагано понесе у етар

и нове покрете уведе у моду.

 

Када сам бесна, личим на олују,

која ломи срца и кида гране,

да ме неко укључи у струју,

спржила бих и ноћи и дане.

 

А док свирам, личим на свемир,

што кометама на сцену ступа,

па рађа звезде и доноси мир,

а стварност гута к’о црна рупа.

 

Ја сам дете од снова и жеља,

у генетски код ми је уписан стих,

на срцу ми жиг љубави родитеља,

али ја не личим на њих.

Инга Лаћарац, VI

ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Каменица

 

СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА ЗА НАЈДУХОВИТИЈУ ПЈЕСМУ „ЧИКА ПЕЂИН КАЧКЕТ“ 

(први пут ове године у част преминулом Пеђи Трајковићу“

Сергеј Колунџија, IV ОШ „Ђуро Стругар“ Београд

Неиздрж

Мене мучи моја срж,

а то је неиздрж.

Углавном не могу да се обуздам,

па се у своје речи уздам.

Учитељица ме грди често

да не знам где је мојим речима место.

Зашто неиздрж ухвати баш мене

кад ми ћутање добро крене?

Отарасити га се је немогућа мисија

јер он је права грдосија.

Ја му често кажем: „Иш!

Време је да се из моје главе губиш!“

Старији од мене се са неиздржом могу борити,

али ја га у издрж не могу претворити.

Сергеј Колунџија, IV  OШ „Ђуро Стругар“ Нови Београд

 

ПРВО МЈЕСТО – МЛАЂА КАТЕГОРИЈА:

Нева Поповић, III ОШ „Браћа Барух“ Београд

Недостајање је љубав понајвећа

 Недостајање је љубав понајвећа,

истовремено туга, али и срећа.

Недостајања су некад дуга, а некад и краћа,

док се опет не загрле рођена браћа.

Недостајање је оно што деле они који се воле,

а далеко су

и те даљине их боле.

И зато…

Не волим јесен, јер мирише на растанке.

Нема оног лепог цвећа и зеленог лишћа.

Чекам нестрпљиво пролеће,

да се ласте са југа врате

и беле раде да нам на пропланке сврате.

Растанци су неизбежни,

ал’ кад се душе споје од обоје,

на небу се појаве дуге шарене боје.

Недостајање је део мог живота

и писац бити желим,

да пишем о љубави, недостајању,

ластама и радама белим.

И иако је недостајање туга,

ипак је и срећа.

Недостајање је збиља ЉУБАВ понајвећа!

Нева Поповић, III  ОШ „Браћа Барух“ Београд

 

ДРУГА МЈЕСТА МЛАЂА КАТЕГОРИЈА

Ружица Симикић  III  ОШ  „Вељко Чубриловић“  Прибој

Наум Савић, IV ОШ „Павле Ровински“ Подгорица

Маша Ђедовић, V ОШ „Мирко Срзентић“ Петровац

ТРЕЋА МЈЕСТА МЛАЂА КАТЕГОРИЈА;

Николина Тепавац, V ОШ „Борово“ Борово

Viktoria Planinić  III  OŠ Petra Bakule Mostar

Срна Јовић II ОШ “Стефан Немања” Ниш

Милица Николетић, V  ОШ „Јован Дучић“ Куљани, Бања Лука

Faruk Joldić, IV OŠ „Sjenjak“ Tuzla

Ивана Пилиповић IV OШ ,,Јован Јовановић Змај“ Змајево

ПРВО МЈЕСТО – СТАРИЈА КАТЕГОРИЈА:

Анастазија Стојадиновић, VI  ОШ „Горња варош“ Београд

ТАМО ГДЕ  СЕ МУЗИКА РАЂА

Ако у себи имаш зрнце доброте

И два корака детињства,

Тада чар музике у срцу носиш.

Музика се рађа тамо где је доброта.

Кад чар у срцу имаш,

Чујеш: како трава спава

док ветар тихо флауту свира,

осећаш тугу јесењег лишћa

док последњи валцер плеше,

у латицама цвета

лептир ти етиду свира.

Чујеш баладу гљива

док у шуми тихо расту.

Jесењу елегију, јата птица

Са сузом ка југу пратиш.

Кад зрно доброте у срцу носиш,

Симфонијски оркестар

брунда ти у глави

кад се брза река

низ водопад стрмоглави.

А кад падне тиха ноћ и

месец те својом сонатом

ка звездама поведе,

тамо је нека плава баш за тебе.

 Анастазија Стојадиновић, VII

ОШ „Горња Варош“ Београд

 

ДРУГА МЈЕСТА СТАРИЈА КАТЕГОРИЈА

Петја Анѓеловска, VI  ОУ ,,Невена Георгиева Дуња“ Скопје

Искра Ђуришић VII  ОШ „Јован Јовановић Змај“ Смедерево

Јана Бркић IX  ОШ „Георги Стојков Раковски“ Бања Лука

Matic Golob, VI OŠ „Fram“ Fram

ТРЕЋА МЈЕСТА СТАРИЈА КАТЕГОРИЈА;

Никола Шорак,  VI  ОШ „Бранко Ћопић Београд

Михаило Филиповић, VII ОШ „Петар Лековић“ Пожега

Сара Ђозовић, VIII ОШ „Мустафа Пећанин“ Рожаје

Давид Лакета, VIII ОШ „Вук Стефановић Караџић“ Бања Лука

Adin Mekić VII  JU OŠ „6.mart“ Hadzići

Андреј Јовић VIII ОШ „Бранко Радичевић“ Врање

ИНГА ЛАЋАРАЦ АПСОЛУТНИ ПОБЈЕДНИК „ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА“ – МАЛА ПРИНЦЕЗА

Инга Лаћарац, ученица VI разреда ОШ „Јован Јовановић Змај из Сремске Каменице,  постала је апсолутни побједник 17. „Дјечијег царства“.

Жири је њену пјесму „На кога личим“ проглесио најбољом и додјелио јој титулу „МАЛА ПРИНЦЕЗА ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА“

Принц Дјечијег царства – Урош Петровић и Мала принцеза Инга Лаћарац

Ево и њене побједничке пјесме:

На кога личим

Ја сам дете од снова и жеља,

у генетски код ми је уписан стих,

на срцу ми жиг љубави родитеља,

али ја не личим на њих.

 

Када се смејем, личим на сунце,

које осмехом зрачи доброту,

кикотом обасјава све врхунце

и целом свету пружа топлоту.

 

Када плачем, личим на кишу,

што тихо ромиња у сенци града,

њене капи на тугу замиришу,

док суморно по крововима пада.

 

Када плешем, личим на ветар,

што се саплиће о ствари на поду,

па их лагано понесе у етар

и нове покрете уведе у моду.

 

Када сам бесна, личим на олују,

која ломи срца и кида гране,

да ме неко укључи у струју,

спржила бих и ноћи и дане.

 

А док свирам, личим на свемир,

што кометама на сцену ступа,

па рађа звезде и доноси мир,

а стварност гута к’о црна рупа.

 

Ја сам дете од снова и жеља,

у генетски код ми је уписан стих,

на срцу ми жиг љубави родитеља,

али ја не личим на њих.

Инга Лаћарац, VI  ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Каменица

Уз слику са завршнице фестивала ускоро и списак свих награђених и више слика и информација

ОДРЖАНА ДОДЈЕЛА НАГРАДЕ „ПРИНЦ ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА“ – УРОШ ПЕТРОВИЋ ЛЕО МЕ(Н)СИ

У препуној вијећници Банског двора 27.04.2023. године одржан је перформанс у част додјеле награде „Принц Дјечијег царства“ Урошу Петровићу.  Догађај је био пун и препун емоција тако да ни рационални, добромислећи, увијек припремљени Урош није могао да задржи своја осјећања, своју срећу и радост, коју је испољавао искрено, дјечачки.

Почетак: гудачки тро КИС (Кристина, Ива и Софија ) и Бане Росић – „Летећа гитара“ премијерно изводе нумере на Урошеве стихове.

„Камиле су дебеле“ орило се Вијећницом. Па „Кад лударе ударе“, „Оно о ноју“. Нема сумње да ће ово бити велики хитови.

А онда оно што је највише гануло Уроша: сваки колега – гост фестивала, написао је намјенску пјесму о њему. Пљуштали су комплименти, досјетке, мале оде посвјећене Урошу. Публика је дивно реаговала а нарочито им се свидјела посљедња строфа Горана Новакова:

Црни качкет, црне панталоне, на рамену качкет фенси,

због дриблања вијуга би могли слободно га звати Лео Менси.

ЛЕО МЕНСИ

Усијана атмосфера

Онда је, у одсуству градоначелника (оправдано – јер се у исто вријеме одржавала Свечана академија поводом Дана града) награду Принц Дјечијег царства Урошу уручио директор „Дјечијег царства“ Слободан Стошић.

Наравно и припадајући новчани дио

Колико је Урош био одушевљен говори и податак да је и статуу, који израђује Уметничка ливница Јеремић, која је поприлично тешка, али и чек носио док је ходао пешице до хотела као да су перце.

Довиђења до сљедеће године – до новог принца или принцезе Дјечијег царства!

УРОШ ПЕТРОВИЋ ПРИНЦ „ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА“

УРОШ ПЕТРОВИЋ ПРИНЦ „ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА“

Откуд Урош Принц Дјечијег царства?

Отуд!

Јер Урош је магнет за дјецу. Он разигра најмирније и смири најнемирније. Његова загонетна питања и приче их тјерају на размишљање, надметање, доказивање… И кад погреше, није им тешко, није им глупо, траже рјешење даље. А он их мами и награђује ријетким уникатним наградама, (лоптицама, које му је дао мудрац из Кине, а има их пун шлепер у кући, или картицама, златним, које ничему не служе, али су награда!) које њима значе, јер су их добили од Уроша.

Све његове приче су поучне, мисаоне, креативне, захтјевају пуну дјечију пажњу (а богами и старијих). Из свих њих, али и из сваког његовог наступа зрачи духовитост. И то не вјештачка, усиљена, већ природна, урођена. И то се дјеци допада.

И да поентирамо на крају: На ваше питање „Откуд Урош Принц Дјечијег царства?“ одговарамо: Отуд! Јер је Урош једно право велико, одрасло дјете, радознало, креативно, срећно и, наравно, паметно!

А „Дјечије царство“ му је природно станиште. И заслужује да буде принц!

 

ПС: за оне равносне, званична биографија и званична слика

Урош Петровић (1967) је књижевник чија дела помjерају границе у савременој литератури за дjецу и младе.

Аутор је више од двадесет књига (>160 издања, > 450.000 примjерака) и добитник већег броја најпрестижнијих награда за књижевност за младе.

Књиге су му до сада објављене и у Италији, Мађарској, Грчкој, Словенији, Румунији, Северној Македонији и Чешкој, као и на енглеском језику. По његовом награђеном роману „Пети лептир“ снимљен је први (и за сада једини) дугометражни 3Д филм у историји српске кинематографије.

Аутор је и више оригиналних стоних друштвених игара, од које су три награђене признањем Добра играчка Пријатеља дjеце Србије и две наградом Гран При за Играчке са сврхом.

Подстицао нацију на размишљање и унутар култног серијала Фазони и форе, као и у квизу Лавиринт на Јавном сервису Радио телевизије Србије као Творац лавиринта и најтежа препрека за такмичаре.

Добитник је и већег броја награда за фотографију, које објављује широм планете.

Коаутор је НТЦ система учења, и аутор концепта Загонетна питања, као и програма за усавршавање Како размишљањем изван устаљених оквира доћи до нових идеја и решења?, Загонетне илузије мозга, Мисли креаКтивно и Психолошки танго.

Гостује као предавач на факултетима, у школама и другим образовним установама у земљи и иностранству, као и у компанијама, на пословним форумима и конгресима.

Један је од првих званичних креативних амбасадора Србије у оквиру националног пројекта Србија ствара. Био је председник Менсе Србије и један од најуспешнијих решавача ИQ X теста на свету.

 

 

БУГАРСКА ПРВИ ПУТ У „ДЈЕЧИЈЕМ ЦАРСТВУ“

Ове, 2023. године „Дјечије царство“ је пригрлило малишане из још једне државе,  привило их је у своје скуте.

То су мали пјесници из БУГАРСКЕ.

Захваљујући часопису „Штркел“и његовој уредници Маргарити Друмевој, који су наш конкурс проследили и дјеци из бугарских основних школа, Бугарска се придружила „Дјечијем царству“.

Интересовање је било вееелико! Стигло је преко 250 важећих радова, јер су стизале и пјесме средњошколаца, које нисмо могли да прихватимо.

Било је пуно посла за нашу дивну другарицу, сарадницу, познату пјесникињу из Димитровграда, Елизабету Георгиев, која је ишчитала у оригиналу све радове (на бугарском), направила ужи избор и препјевала те пјесме. Жири фестивала је прочитао те препјеве и изабрао по 5 пјесама из обе категорије за Зборник, и по једно дјете (млађе и старије) за финале.

Захваљујемо се и Маргарити и Елизабети за труд који су уложиле да се дјеца из целог региона друже за дјецом из Бугарске.

Надамо се да је то само почетак једне велике сарадње!

Још једном ВЕЛИКО ХВАЛА!