У препуној вијећници Банског двора 27.04.2023. године одржан је перформанс у част додјеле награде „Принц Дјечијег царства“ Урошу Петровићу.  Догађај је био пун и препун емоција тако да ни рационални, добромислећи, увијек припремљени Урош није могао да задржи своја осјећања, своју срећу и радост, коју је испољавао искрено, дјечачки.

Почетак: гудачки тро КИС (Кристина, Ива и Софија ) и Бане Росић – „Летећа гитара“ премијерно изводе нумере на Урошеве стихове.

„Камиле су дебеле“ орило се Вијећницом. Па „Кад лударе ударе“, „Оно о ноју“. Нема сумње да ће ово бити велики хитови.

А онда оно што је највише гануло Уроша: сваки колега – гост фестивала, написао је намјенску пјесму о њему. Пљуштали су комплименти, досјетке, мале оде посвјећене Урошу. Публика је дивно реаговала а нарочито им се свидјела посљедња строфа Горана Новакова:

Црни качкет, црне панталоне, на рамену качкет фенси,

због дриблања вијуга би могли слободно га звати Лео Менси.

ЛЕО МЕНСИ

Усијана атмосфера

Онда је, у одсуству градоначелника (оправдано – јер се у исто вријеме одржавала Свечана академија поводом Дана града) награду Принц Дјечијег царства Урошу уручио директор „Дјечијег царства“ Слободан Стошић.

Наравно и припадајући новчани дио

Колико је Урош био одушевљен говори и податак да је и статуу, који израђује Уметничка ливница Јеремић, која је поприлично тешка, али и чек носио док је ходао пешице до хотела као да су перце.

Довиђења до сљедеће године – до новог принца или принцезе Дјечијег царства!