ПАВЛЕ ЈОВАНОВИЋ:

ХРАСТОВО

Чије сузе ли лију низ лишће
Док дуг мрак тка спокој
Старој храстовој шуми

Чији ли је бол скривен у јецајима
Које чујем само ја
У кошмарима тако честим
Да јави сцену узимају

Чије сенке толико ратују
У ћошковима овог дома
Њена ли свећа сија
Из собе над баштом
Када ме несаница шуми води

Зар то севају муње и громови
Дубоко из Храстова града

Зар се туку речни валови о стене
Дубоко из Храстова града

Зар то бде гаврани
Дубоко из Храстова града

Није, и то по ко зна који пут се варам
Није дуго севало
Нит би река текла живахно и снажно
Нити би сам икад видео живота у шуми

То туку сузе као ђулад
Бедемима тврде лобање моје
Туку како су звона одјекивала
Дана када је она издахнула

Чији ли су кораци утабали
Широк пут овом шумом
Чије сузе су окопале црвену реку
Дубоко кроз Храстово град

Чији кључ одговара
На сва моја питања
Постављена, одавде,

Дубоко, из Храстова града