НЕЋУ ДА БРИГАМ, ХОЋУ ДА СЕ ИГРАМ

Мене мама стално кори:

„Учи, сине, мудро збори!

Седи лепо, пери руке,

ух, какве су ово муке!“

„Ја бих дао све од себе

да усрећим делић тебе,

али лопта мене тражи:

шта да радим, сад ми кажи?

Не бих да јој кажем – нећу,

саме руке ка њој крећу.

Погледај ме, још сам дете,

мисли ми ка лопти лете.

Зато, мама, мене схвати,

а објасни и мом тати,

још сам мали да се бригам,

радије бих да се играм“.

Дарис Синановић, IV₁

ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“, Нови Пазар