Молба

 

Ако ћеш ме већ држати,

држи ме као што ниси никада пре.

Ако ћеш ме већ гледати,

гледај ме као што сањар гледа месец плав.

 

Ако ћеш ме већ узети,

узми ме у наручје као да сам дете,

као неко нежно биће,

као какву крхку ствар.

 

Не улази ми у живот

ако га не желиш знати.

Не узимај ми срце

ако га не желиш дати.

 

Јер ако је само једно од милиона,

ако га не љубиш,

ако ти није битно,

не узимај га као да их је тона.

Јер ја имам само једно.

 

И кад прођу искре, бујице и страсти,

кад нам не остане ништа осим пепео сив,

немој у мојим очима пасти

и тражити ко је крив.

 

Већ кад нам се погледи поново сретну,

кад једно другом будемо странци,

осмехни се и ти у том трену.

У спомен пољупцима што некад беху наши.

 

Милица Јарић