Фењери

Ох, Београде, црни Београде,

Па шта ти мени не знаш?

Мени вечерас не сијају звезде,

Мила моја, драга вароши,

Аман, баш ништа не сија,

Ни месец, ни звезде, ни фењери,

Ни свици, ни фарови, ни небодери,

Ништа сем две звездице,

Даничице на меким јастуцима,

Море, најмекшим и најруменијим

Јастуцима румене свиле и кадифе

Образа њезиних.

Ма, добро, па шта ако се и јесам заљубио?

Ох, Београде, леле ничији Београде,

Које приче ли си ти све то удомио?

Павле Јовановић